Metodika upoznavanja okoline 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8 | Nivo: Učiteljski fakultet

Садржај:
Природа (грч. φύσις) јест свеукупност материје у простору, свемир и силе које у њему делују, односно све што човека окружује. Дели се на живу и неживу природу. Живој природи припадају животиње, људи и биљке, а неживој природи припадају Сунце, Месец, вода, камен, тло итд. Реч природа изрекли смо много пута, често и не размишљамо шта она заправо значе.
Жива бића користе ствари неживе природе, па су жива и нежива природа уско повезане. Користе зрак, воду, светлост и тло, који су основни услови живота, без којих не могу живети.
Појам природа односи се на све редове величине, од микроскопских до макроскопских феномена. На макроскопском нивоу, односи се на свемир и астрономске објекте, док се на субатомском нивоу односи на материју и енергију од које је свемир састављен. Људи су често у сукобу с природом, нпр. код прекомерног искориштавања природних ресурса. Прекомерно се сече дрвеће, изловљава риба у морима и океанима и сл. Штетним деловањем индустрије загађује се природа и мења природни околиш. У екосистему можемо разликовати три врсте односа између његових компонената. Са једне стране су утицаји које нежива природа, то јест биотоп као комплекс свих еколошких фактора на датом месту, врши на жива бића у њему. Ови утицаји означени су као акције. Али, исто тако, и жива бића врше одређене утицаје на само станиште и ти утицаји означени су као реакције. Најзад, постоје и узајамни утицаји између самих организама једне биоценозе. Ови утицаји представљени су појмом коакције. Различити екосистеми, нижег и вишег реда, групишу се најзад у веће целине, означене као биоми (велике зеједнице). Ово груписање почива на чињеници да се читав низ екосистема различитим односима више или мање интимно повезује, међусобно се више или мање условљавајући. Може се навести читав низ једних таквих заједница, биома, као што су на пример тундра, тајга, степа, листопадна шума итд
Природа је све што нас окружује, а настало је природним процесима. Два су основна облика природе: жива и нежива природа. Живу природу чине жива бића: људи, животиње и биљке. У неживу природу убрајамо, примерице, тло, сунце, воду и зрак.Жива се бића хране, дишу, расту, размножавају, старе и умиру. Нежива природа нема тих особина. Жива и нежива природа међусобно су повезане. Живим су бићима за живот неопходни зрак, вода и храна које проналазе у неживој природи. Жива бића не могу опстати без енергије Сунца. Закључујемо, природу чини јединство живе и неживе природе. Екосистеми и биоми уједињују се најзад у биоциклусе, којих на Земљиној површини можемо разликовати укупно три: слана вода (мора и океани), слатка вода (реке, језера, баре) и копно. И на крају сви они заједно представљају једно врхунско јединство живе и неживе природе, један врхунски екосистем, означен као биосфера. Под овим појмом подразумевамо читаву област на Земљи насељену живим светом. Настанком првих живих бића на Земљи започеле су посебне законитости, својствене специфичном облику постојања, односно кретања материје, који се означава као органски живот. Жива материја као посебан облик материје и органски живот као форма њеног кретања настали су као квалитативно нове појаве, на одређеној етапи еволуције материје. Податке о међузависности неживе и живе природе садрже посебна дела, обимна и

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]